Polupuna ili poluprazna čaša?!
Lako je suditi o drugima, zar ne? Svima nam je mnogo lakše da delimo " komplimente " svima, nego sebi samima.Oduvek bilo, i uvek će i biti. Mnogo analiziram sebe, i sve oko sebe, kao i raznorazne životne situacije. Svakodnevno do mene dođe neki trač tipa..njih dvoje su se posvađali, njih dve više ne pričaju,.. i sl. I gotovo uvek uz takvu priču ide rečenica: " Znaš šta mi je ona sad rekla za njega?!" , i onda sledi drvlje i kamenje, onakav je, ovakav je,...itd.Ipak...kad malo bolje razmislim...za svakog možemo naći nešto lepo da kažemo, pa makar to bila boja očiju ako ništa drugo! :) Isto tako, kod svakog postoji nešto što nam se ne dopada, što je i normalno jer na kraju krajeva nobody's perfect! ;) Još jedna interesantna stvar je što drvlje i kamenje po drugu, drugarici, bivšem dečku apsolutno nema nikakvog drugog efekta sem lošeg odnosa sa tom osobom! Malo i sami razmislite koliko ste puta čuli da je neko nekog ocrnio kao najgoreg ( ili ste čak to i sami uradili! ;) ) , a da su to dvoje na kraju priče bili odlični prijatelji, ispijali kafe, ludovali po noćnim klubovima, ili ako su muško- ženski odnosi u pitanju, što je možda i najčešći slučaj, završili u srećnoj vezi ili čak srećnom braku sa petoro dece! :D I ko izvuče u toj priči deblji kraj?! Naravno onaj ko je imao pogan jezik! Zato dragi moji, ne trošite energiju na ružne reči, i ružne stvari, ako pričate o nekom, trudite se da prikažete sjajniju stranu medalje ili ne pričajte uopšte!Trudite se da iz drugih izvučete ono najlepše, da u ljudima tražite inspiraciju da budete bolji, lepši, jači, pametniji, srećniji!Na kraju krajeva, što bi moj dragi prijatelj Robert često rekao: " Ko je bez greha, nek prvi baci kamen! ". ;)
Lako je suditi o drugima, zar ne? Svima nam je mnogo lakše da delimo " komplimente " svima, nego sebi samima.Oduvek bilo, i uvek će i biti. Mnogo analiziram sebe, i sve oko sebe, kao i raznorazne životne situacije. Svakodnevno do mene dođe neki trač tipa..njih dvoje su se posvađali, njih dve više ne pričaju,.. i sl. I gotovo uvek uz takvu priču ide rečenica: " Znaš šta mi je ona sad rekla za njega?!" , i onda sledi drvlje i kamenje, onakav je, ovakav je,...itd.Ipak...kad malo bolje razmislim...za svakog možemo naći nešto lepo da kažemo, pa makar to bila boja očiju ako ništa drugo! :) Isto tako, kod svakog postoji nešto što nam se ne dopada, što je i normalno jer na kraju krajeva nobody's perfect! ;) Još jedna interesantna stvar je što drvlje i kamenje po drugu, drugarici, bivšem dečku apsolutno nema nikakvog drugog efekta sem lošeg odnosa sa tom osobom! Malo i sami razmislite koliko ste puta čuli da je neko nekog ocrnio kao najgoreg ( ili ste čak to i sami uradili! ;) ) , a da su to dvoje na kraju priče bili odlični prijatelji, ispijali kafe, ludovali po noćnim klubovima, ili ako su muško- ženski odnosi u pitanju, što je možda i najčešći slučaj, završili u srećnoj vezi ili čak srećnom braku sa petoro dece! :D I ko izvuče u toj priči deblji kraj?! Naravno onaj ko je imao pogan jezik! Zato dragi moji, ne trošite energiju na ružne reči, i ružne stvari, ako pričate o nekom, trudite se da prikažete sjajniju stranu medalje ili ne pričajte uopšte!Trudite se da iz drugih izvučete ono najlepše, da u ljudima tražite inspiraciju da budete bolji, lepši, jači, pametniji, srećniji!Na kraju krajeva, što bi moj dragi prijatelj Robert često rekao: " Ko je bez greha, nek prvi baci kamen! ". ;)
Нема коментара:
Постави коментар